Интердисциплинарни научни часопис

Уређивачка политика


Војно дело је двојезични (српско/енглески) научни часопис из области друштвених наука и служи као отворени форум за публиковање и стимулисање иновативног размишљања и критичку размену искустава о свим аспектима и нивоима безбедности и одбране, у националном и међународном домену. Часопис Војно дело је покренут 1948. године, а у фебруару 1949. године објављен је први број као издање Министарства народне одбране ФНР Југославије. Почевши од 2020. године, издавач часописа је Институт за стратегијска истраживања Универзитета одбране у Београду.
Војно дело је часопис који промовише резултате научно истраживачког рада из области војних наука, али и резултате научно истраживачког рада из безбедности, права, економије и политичких наука. Радови који нису из области наведених наука морају садржати конотацију одбране и/или безбедности. Приоритетне тематске целине Војног дела су геополитички процеси, стратешко окружење и стратешки актери, глобална, регионална и национална безбедност, систем одбране и војна делатност.
Часопис објављује претходно необјављене радове: оригиналне научне радове, прегледне радове, осврте и приказе књига. Радови се објављују на српском/енглеском језику, са резимеима на српском/енглеском језику. Часопис излази четири пута годишње, доступан је у режиму отвореног приступа и не наплаћује никакве трошкове објављивања. Захваљујући стеченом угледу, читалачка публика обухвата бројне представнике академске заједнице, научних института, факултета и универзитета. Војно дело се индексира у домаћим и страним научним базама података.
 
Oбавезе уређивачког одбора и уредника
Уређивачки одбор је тело које активно доприноси развоју часописа. Задаци и дужности Одбора су: дефинисање уређивачке политике, утврђивање годишњег програма рада и програмских циљева, утврђивање тематских садржаја појединачних бројева, утврђивање рецензентске политке, анализа реализације програмских циљева. Чланови Уређивачког одбора пружају подршку развоју и промоцији часописа, подстицању научноистраживачког кадра у научном истраживању политичких, безбедносних, економских и правних аспеката међународних односа и њиховог укључивања у рад часописа као аутори и/или рецензенти, писање уводника, рецензија и коментара о радовима.
Главни уредник Војног дела доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке, главни уредник се руководи уређивачком политиком часописа, водећи рачуна о законским прописима који се односе на кршење ауторских права и плагирање. Главни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и одбије без рецензирања, уколико утврди да не одговарају садржинским и формалним стандардима писања научноистраживачког рада и тематским захтевима уређивачке политике.
Радови који не задовољавају техничке стандарде прописане Упутством за ауторе, чак и у случају да је садржај коректан, биће враћени ауторима на усклађивање.
Одговорни уредник обавља следеће задатке: учествује у припреми уговора са ауторима рукописа, рецензентима и спољним сарадницима; Обавештава аутора о томе да ли је прихваћен рукопис и покреће поступак рецензирања у року од седам дана од датума пријема рукописа; Разматра рукописе и рецензије о њима; Припрема закључке о могућности објављивања радова у презентованом облику или након обраде, узимајући у обзир предложене исправке, допуне, контракције; У случајевима одступања од издавања рукописа, припрема разумно писмено одбијање издавања рукописа; Помаже у уређивању рукописа усвојених за објављивање, уз пружање неопходне помоћи ауторима (побољшање структуре рукописа, избор термина, дизајн илустрација итд.), Усклађује препоручене измене са њима; У процесу уређивања, проверава постојање присуства (ауто)плагијаризма у достављеним рукописима, проверава ауторе према коментарима рецензената и захтевима у раду током обраде, интегритету представљеног материјала, подударности назива наслова у њиховом садржају и степену у коме се радови одражавају у најновијим достигнућима науке; Проверава техничку припремљеност рукописа, и то: изворне изворе, исправност дигиталних података, употребу и писање имена, научних и техничких израза, мерне јединице, усклађеност са симболима, утврђене стандарде односно усвојене у научној и регулаторној литератури.
Главни уредник, одговорни уредник и чланови Уређивачког одбора не смеју да буду у било каквом сукобу интереса у вези са рукописима које разматрају. Главни уредник, одговорни уредник и чланови Уређивачког одбора су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса. Главни уредник, одговорни уредник и чланови Уређивачког одбора дужни су да суд о рукопису донесу на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Уредници и чланови Уређивачког одбора не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнете у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју да се користе за стицање личне користи. Уредници су дужни да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима.
 
Аутори
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се искључује из даљег разматрања. Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Војно дело, рукопис неће бити објављен у другој публикацији - на било ком језику, без сагласности носиоца ауторских права. У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији или научном скупу и слично, наводе се у фусноти на самом почетку текста. Рад који је већ објављен у неком часопису, не може бити прештампан у Војном делу. Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему наведене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. Прикази скупова и књига морају да буду прецизни и објективни. Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено. Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени, обавезни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права, односно да прикажу порекло наведених материјала. Материјал за који такви докази нису достављени, сматраће се оригиналним делом аутора.
 
Ауторство
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа.
 
Плагијаризам
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво. Плагијат обухвата следеће: Дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника); Копирање слика или табела изтуђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и ауторима ће бити трајно забрањено да објављују у часопису. Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са дефинисаном процедром.
 
Грешке у објављеним радовима
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио. Предавањем рукописа аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.
 
Обавезе рецензената
Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа. Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантности истраживане / их области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом. Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматран у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника. Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника. Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави, дужан је да о томе обавести уредника.
 
Поступак рецензије
Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да главном и одговорном уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа. Рецензије су двоструко анонимне – идентитет аутора је непознат рецензентима и обрнуто. Идентитет рецензената остаје непознат ауторима и обрнуто пре, током и након поступка рецензије. Уредници гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима. Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте, уредници могу да траже мишљење других рецензената. Рок за окончање поступка рецензирања је 30 дана од датума када рецензенти приме рукопис. Избор рецензената спада у дискрециона права главног и одговорног уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада. Уредници шаљу поднети рукопис са обрасцом рецензије двојици рецензената који су стручњаци за научну област којом се рад бави. Образац рецензије садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша. Током поступка рецензије уредници могу да захтевају од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописа. Уредници и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користитиза стицање личне користи.
 
Разрешавање спорних ситуација
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уредницима и/или Уређивачком одбору пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације и доказе. Главни и одговорни уредник ће, у договору са Уређивачким одбором, одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа. Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак. Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на изнете оптужбе. Одлуке у вези са утврђеним кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са Уређивачким одбором и, ако је то потребно, групом стручњака. Предвиђене су следеће мере, а могу се примењивати појединачно или истовремено: Објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда; Слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента; Безусловно одбијање рукописа или повлачење већ објављеног рада у складу са процедуром описаном под повлачење већ објављених радова; Аутору се трајно забрањује да објављује у часопису Војно дело; Упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.
У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етиких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.
Стандарди за разрешавање ситуација када долази до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Војно дело: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза, HTML линк, са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на свакој страници PDF документа, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
 
Отворени приступ
Часопис Војно дело je доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети на сајту часописа и користити у складу са Creative Commons Atribution NonCommercial NoDerivs 3.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/). У часопису Војно дело, поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.
 
Самоархивирање
Часопис Војно дело одобрава ауторима да финалну, објављену верзију рукописа у PDF формату похране у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података или да га објаве на личним веб страницама или на друштвеним мрежама за научнике (ResearchGate, Academia.edu, itd.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons Atribution NonCommercial NoDerivs 3.0 International (https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/) у било које време након објављивања у часопису. Приликом објаве неопходно је објавити основне библиографски податке о чланку објављеном у часопису.
 
Ауторска права
Аутори преносе сва ауторска права на часопис Војно дело. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права.
 
Одрицање одговорности
Ставови изнети у објављеним радовима, не изражавају ставове уредништва и Уређивачког одбора. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнете у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.