КОГНИТИВНА ОТПОРНОСТ КАО КЉУЧНА КОМПЕТЕНЦИЈА ВОЈНЕ ПРОФЕСИЈЕ У УСЛОВИМА ИНФОРМАЦИОНОГ РАТОВАЊА

Савремено безбедносно окружење, које карактеришу хибридне претње, информационо ратовање и операције когнитивног утицаја великих размера, ставља све већи притисак на капацитете одлучивања војних лица и војних институција. У том контексту когнитивна отпорност јавља се као кључна компетенција војне професије, омогућавајући војним актерима да очувају аналитичку јасноћу, одупру се когнитивној манипулацији и одрже оперативну ефикасност у условима неизвесности и информационог преоптерећења. У раду се разматра когнитивна отпорност као вишедимензионална способност која се налази на пресеку индивидуалне когниције, организационе културе и системске институционалне прилагодљивости. Истраживање се бави централним истраживачким проблемом који се односи на питање како се когнитивна отпорност може концептуализовати и операционализовати као стратешка компетенција у савременим војним организацијама изложеним трајном информационом и психолошком притиску.
Циљ истраживања јесте да се разјасне концептуалне основе когнитивне отпорности и идентификују њене кључне функционалне компоненте на индивидуалном, организационом и системском нивоу. Анализа полази од претпоставке да јачање когнитивне отпорности унапређује способност војних институција да ублаже последице дезинформисања, управљања перцепцијом и когнитивних напада у савременим конфликтним окружењима. Методолошки истраживање се заснива на квалитативној концептуалној анализи, утемељеној на прегледу и синтези релевантне литературе из области студија безбедности, војне социологије и когнитивне психологије.
Резултати истраживања указују на стратешки значај интегрисања когнитивне отпорности у војно образовање, развој лидерства и процесе институционалног учења, ради јачања адаптивног одлучивања и оперативне ефикасности у сложеним безбедносним окружењима.