Могућности примене теорије структурне контингенције у јавном сектору и систему одбране

Предмет овог рада je синтеза доприноса класика теорије структурне контингенције ради скицирања праваца могуће примене њених основних постулата у организацији јавног сектора и система одбране. Разноликост учења и погледа на организацију, као и бројност аутора који је заступају, увек остављају простора за покушаје нових синтеза, а изазов за истраживаче је сагледавање могућих праваца њене примене у јавном сектору и систему одбране с обзиром на њихове специфичности и чињеницу да је ова теорија образована првенствено на основу проучавања привредних организација у приватном власништву. Сврха рада је да се нагласи важност доприноса теорије структурне контингенције за јавни сектор и систем одбране и укаже руководиоцима на то у којим ситуацијама у њој могу наћи инспирацију за одређена организациона решења. У истраживању доприноса теорије структурне контингенције првенствено су коришћене методе анализе литературе, компилације, апстракције, дескрипције, класификације и компарације. Окружење, технологија, стратегија и величина организације су издвојени као најчешће проучавани чиниоци контингенције. Могућности примене ове теорије у јавном сектору и систему одбране као његовом специфичном делу су назначени пошто су сагледане разлике између организација приватног и јавног сектора и дефинисане основне одлике организација у јавном сектору. Притом су узете у обзир и специфичности система одбране које се односе на његову оријентацију на техничку ефикасност, његово финансирање које зависи искључиво од највиших органа државне власти и ниво ауторитарности који је у систему одбране највећи у читавом јавном сектору.