Арктик као простор мира и безбедности у политици Европске уније: промена стратешке перцепције

Током протекле деценије политика Европске уније (ЕУ) према Арктику прошла је кроз постепену трансформацију, у којој је њен устаљени нормативни концепт региона као зоне мира све више бивао подриван безбедносним и одбрамбеним интересима. Иако је ЕУ дуго посматрала Арктик као простор мултилатералне сарадње и ниских тензија, растућа стратешка конкуренција довела је у питање такво уоквиравање. У чланку се испитује развој арктичких политика ЕУ, који одражава процес трансформације ка израженијој геополитичкој улози, као и начин на који је тај процес повезан са нормативним схватањем Арктика као зоне мира и са схватањем саме Уније као организације оријентисане ка миру. Анализа главних стратешких докумената ЕУ и политичког дискурса који се односи на Арктик спроводи се кроз теоријски оквир критичких студија мира и безбедности, које мир концептуализују као политичку и нормативну категорију повезану са односима моћи, безбедношћу и стабилношћу. Појачана трансатлантска безбедносна сарадња на Арктику представља се као пример шире промене у политици ЕУ, при чему Унија задржава мировни оквир у свом формалном приступу Арктику, док га истовремено прилагођава логици одвраћања и стабилности.