Теоријска полазишта у разматрању концепта асиметричног ратовања

Питање концепта асиметричног ратовања изузетно је важно за савремену војну теоријску мисао будући да се савремени ратови темеље на асиметричној стратегијској релацији сукобљених страна. Досадашњи концепти нерегуларног ратовања, који су се бавили проблематиком асиметрије, попут гериле, побуњеништва или партизанског ратовања, не пружају целовит увид у комплексну природу стратегијске релације асиметричних противника. Они произилазе из једностраног сагледавања слабијег актера у сукобу. Недостатак једностраног приступа у наведеним концептима може се превазићи кроз концепт асиметричног ратовања који омогућава сагледавање обе стране у сукобу; управо је у томе аналитичка вредност овог концепта у односу на претходне. Међутим, због своје теоријске некохерентности, концепт асиметричног ратовања је често критикован јер има слабу употребну вредност. Стога је циљ овог рада да се укаже на суштинске карактеристике тог концепта, при чему, свакако, могу послужити Клаузевицева размишљања о рату, затим наведени концепти нерегуларног ратовања, али и различити погледи на асиметрично ратовање, настали након хладног рата.