Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Карактеристике рата, као сложене друштвене појаве, одређене су утицајама различитих фактора. Ипак, у великој мери, оне су условљене карактеристикама примењених концепата ратовања сукобљених страна. Они представљају идејну замисао како водити рат и могу обухватати различите методе, тактике, активности, средстава, снаге итд. Примена концептуалних замисли у пракси резултује конкретним начином вођења рата што свакако одређује карактеристике сваког појединачног ратног сукоба. Тако, ратна пракса указује да су савремени ратни сукоби, посебно они након Хладног рата, знатно другачији у односу на претходне у којима је доминирала масовна употреба војне силе. Тиме се указује да су карактеристике савремених ратних сукоба знатно одређене карактеристикама нових концепата ратовања на којима базирају те је научно разматрање и објашњење нових концепата и савремених форми рата нераздвојиво. Битна карактеристика „хибридног ратовања“, и њему сличних концепата попут асиметричног или ирегуларног, садржана је у чињеници да је улога оружане борбе минимизирана у односу на друге, невојне садржаје рата. Тиме се успоставља нови критеријум научне класификације ратова на савремене и класичне. Међутим, минимизирана улога оружане борбе унутар нових концепата проблематизује суштину рата и применљивост још увек актуелне класичне теорије о рату у разматрању и одређењу савремених ратних сукоба. Појавом теоријских проблема нужно се отвара питање адекватног избора теоријско-епистемолошког приступа у истраживању феномена „хибридног ратовања“ и савременог рата. Анализом онтолошких и епистемолошких стајалишта различитих приступа, у раду се закључује да је интерпретативни приступ најадекватнији у том погледу.