Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Војна димензија билатералних односа Србије и Хрватске након грађанског рата у Југославији заузима важно место у безбедносној архитектури Балканског полуострва прожетог етно-националистичким конфликтима. Овај рад има за циљ да анализира основну претпоставку да између Србије и Хрватске постоји безбедносна дилема након избијања грађанског рата у Украјини. Активно наоружавање и једне и друге војске захтева осврт на споразум из Фиренце о контроли конвенционалног наоружања на Балкану. Такође, потребно је анализирати основне стратешко доктринарне документе двају земаља како бисмо дубље разумели њихове интересе у области одбране. Битан чинилац у војним односима двају држава је њихова спољнополитичка оријентација према НАТО алијанси као безбедносном кишобрану Европе чији је Хрватска члан а Србија није. Ова безбедносна дилема значајна је и у контексту стабилности Босне и Херцеговине зато што су Србија и Хрватска гаранти поштовања Дејтонског споразума. Рад анализира и позиције које су ове државе заузеле према грађанском рату у Украјини и какве реперкусије у региону може имати тај догађај.