Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Друга половина 20. века представља период повећаног интересовања за животну средину. То је посебно случај у земљама са развијеном индустријом која производи негативне ефекте на животну околину. У питању су тзв. прљаве технологије које профит стављају изнад свих осталих добара у друштву. Инвентивност производних процеса нису пратила техничка решења којима би се стало на пут омасовљеном загађењу животне средине. Остваривање великих профита утицало је на одсуство интересовања за успостављањем правно-институционалних механизама проактивног и реактивног деловања на систематско угрожавање здравља људи, путем загађења њиховог животног простора.
Можемо издвојити више домена животне средине у чијим оквирима се она штити. Уважавајући разнородност међународних и националних правних инструмената у области животне средине, у раду су издвојени они којима се остварује најјачи ефекат. Зато је у фокусу излагања право на здраву животну средину као људско право и кривична дела којима се инкриминише зона њиховог нарушавања.