„НАНОМАНИЈА”, „НАНОЗБИЉА” И БУДУЋНОСТ РАТОВАЊА: ПОТЕНЦИЈАЛНЕ КОНТРОВЕРЗЕ ВОЈНЕ ПРИМЕНЕ НАНОТЕХНОЛОГИЈА

У раду се разматрају контроверзе које може да проузрокује примена нанотехнолошких иновација у унапређењу војних способности у раном 21. веку заснована на фаворизовању неолибералне верзије инструменталне рационалности на рачун формативних друштвених и политичких ефеката оружја. Аутор полази од претпоставке да одлучивање утемељено на разумевању оружја као вредносно неутралног инструмента спољне и одбрамбене политике, односно на свођењу његове употребне вредности само на дизајнирана/техничка оперативна својства и функције, отвара простор за нове реметилачке неизвесности и ризике. Анализа креће са критичко-теоријске позиције и ослања се на концепте ризичног друштва Улриха Бека, жудње Жила Делеза и Феликса Гатарија и афективне моћи оружја Бенџамина Меикиса. Анализом су обухваћене најплаузибилније контроверзе са заједничким именитељем у виду порозне границе између цивилних и војних истраживања, двојаке намене нанотехнологија и сложеног регулисања иновација лако преусмеривих на деструктивне сврхе. Аутор закључује да технооптимизам политичких и војних одлучилаца, као покретач политичког конституисања нанооружја, може додатно да подрије процесе обликовања футуристичке војне имагинације, опажања нивоа будућих претњи и дефинисања границе прихватљивог насиља.