УЛОГА НЕВЕРБАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ У ВОЈНОЈ ПРОФЕСИЈИ

Војска представља институцију веома разноврсне комуникативне праксе, у којој поред вербалне комуникације драгоцену улогу проналази разнолик инвентар невербалних комуникативних знакова. Невербалну комуникацију у војној професији истражићемо кроз сагледавање доминантних облика испољавања невербалних кодова и њихових значења сврстаних у три категорије, које научна и стручна литература идентификује као паралингвистичке, кинезичке и проксемичке комуникативне знакове. Поред ових, сагледаћемо и друге облике испољавања невербалне комуникације који су у војсци значајни, а према својим обележjима не могу се сврстати у наведену типологију невербалних симболских система. Зато се може рећи да су комуникативне потребе војске перманентно богатиле универзум кодова невербалне комуникације које нужно генерише специфичан контекст, дубока и екстремна комплексност мирнодопских и ратних услова у којима се испољавају.
У раду се образлажу различите импликације знакова невербалне комуникације на ефикасност припадника војске у свакодневном jeзику и стилу војних команди. Циљ рада јесте да се укаже на значај и моћ разумевања вољних, али и спонтаних кодова невербалне комуникације, како у служби ефикасног слања, тако и правилног тумачења порука на релацији претпостављени–потчињени. Кроз рад ћемо истражити најзначајнија обележја, средстава и функције невербалне комуникације у војноорганизационим системима. Закључује се да ова тема није довољно истражена у научној и стручној литератури, те да је потребно подстаћи даља емпиријска истраживања овог феномена који има важну улогу у свакодневном функционисању војне организације.