Ратна реиндустријализација Европске уније: капацитетни јаз и Рајтов закон у производњи муниције калибра 155 mm

У чланку се испитују границе савремене ратне реиндустријализације Европске уније (ЕУ) кроз производњу артиљеријске муниције калибра 155 mm у периоду 2022–2026. године. Полазећи од претпоставке да ратна реиндустријализација захтева строжу операционализацију него што је нуди савремени политички дискурс, формулишу се две хипотезе: прва тврди да постоји системски јаз између најављених и испоручених производних капацитета, а друга да класични Рајтов закон (Theodore Paul Wright) не успева објаснити ценовну динамику током ратног ramp-up процеса. Уводи се нови инструмент – Индекс капацитетног јаза (Capacity Gap Index – CGI), а log-log спецификација криве учења примењује се, на експлоративној основи, на ценовну динамику. Методологија триангулира јавно доступне изворе: корпоративне годишње извештаје водећих европских произвођача, публикације Стокхолмског међународног института за истраживање мира и институционалне
документе ЕУ. Налази иду у прилог првој хипотези и конзистентни су с другом: вредности CGI остају испод 100 кроз цели посматрани период, а индикативна процена стопе учења од пет до осам процената по удвостручењу кумулативне производње знатно је нижа од класично очекиваног распона од 10 до 25 процената – резултат конзистентан са Бунеовим ревидираним моделом. Структурни узроци смештени су у три групе ограничења: уска грла у производњи енергетских материјала, фрагментација европског одбрамбеног тржишта и ограничена понуда квалификоване радне снаге. Закључује се да савремена европска ратна реиндустријализација у сегменту муниције показује скалирање, али не и економију учења коју предвиђа класична теорија.