Свемирске технологије и истраживања у функцији концепта тоталне одбране Републике Србије

У раду се разматра улога свемирских технологија и истраживања у унапређењу концепта тоталне одбране Републике Србије, полазећи од савремених промена у карактеру оружаних сукоба и све већег значаја свемирског ратишта. Полазна претпоставка је да се ефикасна тотална одбрана више не може заснивати искључиво на традиционалним копненим, ваздушним и поморским капацитетима, већ захтева интеграцију свемирског домена као кључног извора информационе и технолошке предности. Кроз теоријску анализу појмова свемирског ратишта, астрополитике и свемирске моћи, сагледава се географски и астростратешки положај Републике Србије, као и њене реалне могућности у односу на орбиталне системе и земаљску инфраструктуру. Посебна пажња посвећена је идентификацији постојећих научно-технолошких потенцијала, институционалних капацитета и могућности њихове интеграције у систем одбране. Указује се да Србија, иако нема лансирне капацитете, располаже значајним потенцијалом у развоју микросателита, земаљских станица и примене свемирских података двоструке намене. Примењене истраживачке методе омогућавају систематично сагледавање потенцијала свемирских технологија, њихову адаптацију на услове Републике Србије и формулисање апликативних препорука за унапређење безбедности и научно-технолошког развоја. Закључује се да систематски развој свемирских технологија и њихова институционална интеграција могу значајно допринети јачању отпорности и функционалности концепта тоталне одбране Републике Србије.