Геополитички изазови енергетске (не)безбедности Европске уније

Рат у Украјини изазвао је убрзавање процеса геополитичке поларизације и геостратегијског прегруписавања, као и стварања нових геоекономских аранжмана у међународном систему. Запад се колективно сврстао у осуди руске агресије, увођењу санкција Руској Федерацији и пружању помоћи Украјини. С друге стране, стратешко надметање Кине и САД полако поприма облике новог хладног рата.
Поменути процеси директно су се прелили у сферу енергетике, нарочито у Европи, где је убрзан процес енергетске „дерусификације” Европске уније. Унија настоји да се што пре ослободи зависности од увоза руских енергената, истовремено убрзавајући транзицију на обновљиве изворе енергије, при чему је увела низ свеобухватних мера како би сачувала своју индустрију нулте емисије од све оштрије конкуренције и подигла ниво своје стратегијске аутономије.
У раду се полази од хипотетичке претпоставке да је започето глобално геополитичко прекомпоновање покренуло и процес стварања новог „енергетског режима”, односно промена у односима између великих сила у погледу контроле над кључним енергетским ресурсима. Стога се анализа геополитичких изазова Европске уније заснива на постулатима класичне геополитичке мисли у којој доминирају релације моћи разматране из перспективе политике, географије и енергената / критичних сировина.
Енергетска „дерусификација” Европе узроковала је низ геополитичких изазова по енергетску безбедност Европске уније и њених чланица. Дугорочни раст цена енергената озбиљно угрожава конкурентност и економски раст привреде Европске уније, стандард њеног становништва и повећао је рањивост Уније на поремећаје на глобалном тржишту енергената. Истовремено, убрзавање процеса енергетске транзиције Европске уније створило је проблем стратегијске аутономије у области производње и развоја кључних индустријских компоненти за искоришћење енергије сунца и ветра.