„Монроова доктринаˮ – 200 година касније

Основни проблем рада је економска и инфраструктурна пенетрација нехемисферских ривала, превасходно Кине, у геополитички простор Латинске Америке, што директно угрожава традиционалну доминацију Сједињених Америчких Држава. Предмет истраживања обухвата амерички стратешки одговор кроз савремену реафирмацију Монроове доктрине, која је формално кодификована у Стратегији националне безбедности 47. председника САД из 2025. године. У раду се полази од хипотезе да убрзани кинески геоекономски продор у америчку хемисферу директно узрокује транзицију америчке спољнополитичке парадигме са глобалног либералног интернационализма на регионални трансакциони реализам. Циљ истраживања је објашњење нових облика „неомонроизмаˮ и анализирање кључних политичких, правних и економских механизама Вашингтона за пројекцију моћи у сопственом суседству. Примењени су метод анализе садржаја стратешких и правних докумената (СНБ 2025, Баров меморандум), историјски метод за праћење еволуције доктрине, као и компаративна анализа макроекономских података. Резултати истраживања доказују да се нова америчка стратегија ослања на три кључна стуба: искључивање стратешких ривала из контроле виталне инфраструктуре попут Панамског канала, милитаризацију граничне безбедности и екстериторијалну примену права ради овладавања енергетским ресурсима. Крајњи закључак је да савремена примена Монроове доктрине не представља повратак у изолационизам, већ агресивну одбрану регионалне хегемоније и изградњу „Тврђаве Америкеˮ као неопходног геостратешког предуслова за опстанак САД као суперсиле у мултиполарном свету.