„Војничка речитост” 150 година касније – потреба за реториком у савременом војном образовању

Пре тачно 150 година професор Артиљеријске школе у Београду мајор Јован Драгашевић објавио је „Војничку речитост”, први књигу посвећену војничком беседништву у Србији. Драгашевић је поставио темеље војничког беседништва у Србији, изложивши особине војничког беседника, облике и прилике у којима се војничко беседништво практикује, као и средства којима се служи. Од тада до данас реторика у војнообразовним институцијама и војничко беседништво уопште у Србији имали су успоне и падове. Реторика, као мало који предмет изучаван на Војној академији у Београду, повремено се појављивала и нестајала из наставних планова и програма. Пулсирајућа судбина реторике у војном образовању ипак представља разлог више да се постави питање оправданости њеног изучавања и значаја беседништва за савремену официру професију.
Одговор на то питање уједно је и циљ овог рада. Теоријско-методолошки оквир чине теорија лидерства, теорија морала војске и дијалектичка теорија војске. Основна хипотеза коју аутори настоје да докажу јесте да је реторика потребна савременим официрима пре свега као практично средство које помаже официрима у обављању њихових улога у командом односу и креирању и одржавању морала војске, омогућава развој лидерских способности и ефикасност лидерства.
У раду се описује развој и објашњава значај војничког беседништва из опште друштвено-историјске перспективе, потом се даје скица за историјски преглед наставе реторике у Војној академији у Београду са освртом на потребе за њом и њене ефекте, да би се, на крају, понудио одговор на питање о потреби савремених официра за реторским знањима и вештинама.