Дебате о проширеном одвраћању у савременој америчкој истраживачкој заједници

Расправа о проширеном одвраћању у Сједињеним Државама остаје кључна тема академског дискурса, одражавајући шира неслагања око америчке глобалне стратешке улоге. У чланку се анализирају главни аргументи у оквиру ове расправе, фокусирајући се на два доминантна табора: заступнике стратегије примата (primacy), који заговарају снажну и широку стратегију одвраћања ради очувања америчке хегемоније, и заступнике стратегије уздржавања (restraint), који заговарају ограниченији приступ усмерен на смањење спољних обавеза и заштиту виталних националних интереса. Централна тема ове дебате је обим америчког безбедносног присуства у Европи, при чему је питање Украјине већ више од три деценије константан катализатор ових расправа. Методолошки рад се ослања на квалитативну анализу академских извора и стручних коментара како би пратио развој
расправа о проширеном одвраћању. Испитује се да ли су се и како научни аргументи мењали у односу на геополитичке околности, нарочито у контексту безбедносне архитектуре после Хладног рата, ширења НАТО-а и актуелног рата у Украјини. Кроз анализу стратешких образложења и процена ризика обе стране, студија истиче кључне тачке неслагања око кредибилитета, ризика од ескалације и обавеза према савезницима.
Закључак рада показује да приступ друге Трампове администрације, иако не нужно заснован на идентичним аргументима, помера клатно у правцу поборника уздржавања који доводе у питање дугорочну одрживост проширеног одвраћања, наглашавајући ризик од нежељене ескалације, насупрот поборницима примата који и даље виде одвраћање као механизам очувања глобалне стабилности. Истрајност ових дебата потцртава суштинску неизвесност у погледу будућности америчке велике стратегије и равнотеже између одвраћања и уздржавања у ери променљиве динамике у глобалној
дистрибуцији моћи.