Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Последњих година Европа се суочава са све сложенијим националним и прекограничним ризицима, од катастрофа генерисаних природним опасностима и погоршаних климатским променама, те индустријских и технолошких несрећа, хибридних претњи, као и широком лепезом претњи које долазе из сајбер простора. Управо из тих разлога расте потреба за холистичким, интегративним и научним приступом, разумевањем савремених ризика, а посебно његове промењене природе, укључујући ту и стратегије ублажавања њихових последица, како за националне нивое, тако и за субнационалну структуру ЕУ. Креатори политике, академска заједница, регулатори и практичари препознали су размере нових опасности и њихових ризика, будући да се развијају невиђеном брзином и настоје изградити на научним темељима проактивни и сараднички одговор на свим нивоима ради развијања и побољшања укупне отпорности ЕУ и њених циљева. У контексту актуелне пролиферације нових ризика, значајну фокусираност показују прекогранични ризици у Европи. Судећи по све бројнијој научноистраживачкој продукцији, прекогранични ризици постају веома привлачан истраживачки кластер, како за националне, тако и за европске институције и њихове истраживачке ресурсе. Након контекстуализације свеопштег стања, тј. стратешког окружења које продукује актуелне и потенцијалне ризике са прекограничном димензијом, у раду се настоји сагледати потпуно измењени пејзаж и конфигурација ризика, која поред климатских укључују еколошке, здравствене, технолошке и војне претње, што сам процес управљања ризиком ставља у сам врх и приоритет постојећих безбедносних и стратешких агенди ЕУ.