Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Деструктивно деловање на људску популацију заједничка је карактеристика свих ратова кроз историју човечанства, и то не само у току њиховог трајања него и дуго након престанка борбених дејстава. Једна од „најподмуклијих” заоставштина рата (савременог доба) јесу мине и неексплодирана убојна средства. Многе земље на чијим су територијама извођена борбена дејства суочавају се са овим проблемом. Овај проблем је специфична претња безбедности јер је истовремено опасност за људе, животну средину и природна и материјална и друга добра, али и латентни узрок друштвено-економских штетности по друштво у целини. Када је у питању простор Југоисточне Европе, Босна и Херцеговина је у самом врху по броју заосталих мина и неексплодираних убојних средстава. Циљ рада је презентовање искуства из праксе у вези са етиологијом противминског деловања и капацитета Босне и Херцеговине за извођење операција хуманитарног разминирања као сегмента противминског деловања. Тежиште у раду је на објашњењу једног дела (војни сектор) јединственог система успостављеног на нивоу Босне и Херцеговине, а усмереног на решавање проблема заосталих мина и неексплодираних убојних средстава. Следствено томе постављена је полазна хипотеза: „Капацитети оружаних снага Босне и Херцеговине омогућавају извођење операција хуманитарног разминирања”. У раду су коришћене посебне научне методе: индукције–дедукције, анализе–синтезе и дефиниције–класификације.