Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Циљ рада је приказ концептуализације војне професије почев од традиционалних концепата и поистовећивања професије са официрским кором, преко развоја концепта на основу примене опште теорије система (комплексности) и повезивања професије и организације у једну интегралну целину са елементима комплексног система и јаким интеракцијама унутар система и са окружењем, до интегралног обухвата професије која укључује целокупни састав оружаних снага. Без обзира на развој и различитост концепата, утемељење војне професије засновано је на јединственој стручности, одговорности према припадној организацији и држави као клијенту и корпоративности унутар припадне организације. Одговорност војне професије произлази из закона, прописа и етичких кодекса организације, а у њу је уграђена и јурисдикција друштва над професијом због неопходности и битног друштвеног значаја обављане делатности. Поседовање специфичних знања и вештина и формирање властите организације (војска као организација), војна професија изграђује монополски статус у друштву, што јој даје и известан степен аутономије. Појачани уплив и јачање утицаја цивилног кадра у војној сфери, прерасподела војних задатака на приватне безбедносне компаније, употреба војних потенцијала уместо дипломатских активности, рестрикција финансијских средстава, проширење захтева на невојне активности и слични негативни утицаји, воде ка губитку контроле војне професије над својом облашћу, смањењу аутономије и депрофесионализацији. С друге стране, због измењене физиономије савремених ратова од војне професије се захтева спектар нових знања и вештина, што доводи до препуштања одређених војних активности приватним компанијама.