Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Индивидуална адаптивна успешност као психолошки феномен привлачи научну пажњу више од две деценије. Упркос бројним истраживањима, не постоји општеприхваћена операционализација овог концепта. У последњих четврт века безбедносно окружење бројних држава постало је сложеније и непредвидљивије, што је усмерило поједине оружане снаге на изучавање и имплементацију адаптивних вештина за извођење широког спектра борбених операција. Испитивање индивидуалне адаптивне успешности у ратним околностима спроведено је ради јаснијег дефинисања њене структуре. Истраживање је квалитативног карактера и засновано на утемељеној теорији. За потребе идентификације модела индивидуалне адаптивне успешности спроведени су интервјуи са двадесет учесника ратних дејстава на простору бивше Југославије. На основу добијених података утврђено је да структуру индивидуалне адаптивне успешности у ратном окружењу чине четири форме адаптивног понашања: антиципативно, трансформационо, борбено-ситуационо и релаксационо понашање. Даља истраживања захтевају квантитативну потврду предложеног модела адаптивне успешности у ратном окружењу.