Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Последњих деценија трансформација рата представља једно од важнијих проблемских питања стратешких студија, посебно у контексту промене начина вођења рата. Како би објаснили настале промене теоретичари дисциплине углавном користе Клаузевицев концепт дуалне природе рата као аналитички модел. Овим концептом указује се на сталну и непроменљиву природу рата, својствену сваком сукобу, а истовремено и на његову променљиву природу, која се назива карактером рата. Приликом анализе трансформације рата и ратоводства, теоретичари најчешће посматрају стратегију као променљиву карактеристику рата, повезану са његовим карактером. При томе неоправдано запостављају чињеницу да је стратегија уједно и део његове непроменљиве природе. Чак и када се стратегија разматра као део карактера рата, често изостаје детаљније објашњење шта је чини променљивом величином, односно који фактори утичу на њене промене. Стога предмет истраживања у раду представља стратегија као саставни део природе и карактера рата, док научни циљ чини дескрипција елемената унутрашње и спољашње структуре рата, као и експланација њихових интеракција, јер се њима одређује место и улога стратегије у оквиру дуалне природе рата.