Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Значајан пораст броја пучева у земљама изложеним дуготрајним спољним претњама и утицајима изнова проблематизује место и улогу оружаних снага у друштву. Већина студија феномен мешања војске у политику види као резултат међудејства унутрашњих снага, док често занемарује утицај међународне конјуктуре на обликовање односа војних и цивилних установа. На примеру диктатуре генерала Теодороса Пангалоса у Грчкој (1925–1926) у раду се истражује утицај међународног безбедносног окружења на цивилно-војне односе. Студија случаја има за циљ да: квалитативном анализом и триангулацијом више типова и врста података, те праћењем процеса интеракције предметних варијабли, истражи, опише и објасни узрочно-последичну везу између њих и испита хипотезу да у друштвима изложеним дуготрајним међународним напетостима јача положај војске науштрб цивилних институција. Резултати истраживања показују да неповољно међународно безбедносно окружење негативно утиче на развој цивилно-војних односа и упућују на закључак да држава-гарнизон, у којој војска преузима већи утицај на политичке процесе, чиме се подрива цивилно управљање, остаје могући исход политичког развоја друштава суочених са дуготрајном спољном претњом.