Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Анализа савремених кретања и развоја на међународном плану, посебно анализа безбедносних ризика, као и облика угрожавања безбедности људи, имовине и државе као целине у другој половини 20. века, указују на извесну трансформацију самог појма „безбедност”. Он све више напушта само војни карактер, као одговор на агресију, а добија карактер одбране од свих других облика угроржавања безбедности. Све анализе указују на то да је мало вероватно да ће се изазивање и настајање светских ратова одвијати класичним ратним средствима, а тиме и такви облици угрожавања безбедности.
Интензивирање терористичких активности, како на глобалном и регионалном плану, с почетка 21. века, још више потврђују тезу да овај облик угрожавања безбедности постаје доминантан. Оно што је свакако евидентно јесте све присутнији тероризам као савремени облик притиска у функцији остваривања одређеног циља. Највећу опасност Југоисточној Европи, као и целом човечанству, представља глобални тероризам заснован на верској основи са далекосежним интересима једне вере у односу на другу, па у коначном и једне културе у односу на другу. По својој форми деловања, неселективности, бруталности и фанатичности самих актера ових активности, тероризам се може сврстати у једно од последњих зала по светску безбедност и живот људи на земљи.
Оно што се у овом раду посебно истиче јесте основни карактер информативно-оперативне делатности ‒ непрекидност трајања. Тежиште је на садржајима информативно-оперативног рада, начину и обиму ангажовања људи, снага и средстава у информативно-обавештајној операцији у противтерористичким дејствима на урбане средине.
Основна претпоставка успешне превенције и превизије терористичких активности јесте, пре свега, преузимање иницијативе, коју терористи скоро по правилу имају у својим рукама (по циљу, времену и ангажованим снагама). Један од основних облика остваривања овог циља јесте правовремена информација. Сазнање о плановима, намерама, циљевима, времену дејства и другим елементима терористичког деловања представља главну основу успешне превенције и предупређивања терористичког дејства. Зато се може рећи да постојање добро организоване информативно-обавештајне делатности, као функције знања, имплицира успешну превенцију и предупређење, па тиме и успешно супротстављање терористичкој делатности у урбаним срединама.