Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У раду се образлаже и доказује да се у епохалним променама на размеђи векова и миленијума уочавају два слична, али и у много чему различита процеса: транзит и транзиција. Транзит је пролазак делова државе кроз сложену и јединствену државу у правцу међународног осамостаљења. Емпиријски гледано, транзит протиче на два начина ‒ мирно или конфликтно. Транзит је, заправо, друго име за сепарацију или сецесију. Транзитна сецесија у једној држави обликује више самосталних држава. У том смислу, транзит је екстериторизовање унутрашње политике, њено интернационализовање и геополитизовање. Иако се у сецесионом конфликту испољава драматично, трагично и катастрофално, транзит је у теоријском дискурсу друштвених, националних и државних промена заклоњен процесом транзиције. У раду се препознају три приступа односу транзита и транзиције: транзит делимично диференциран од транзиције, транзит потпуно диференциран у односу на транзицију и транзит поистовећен са транзицијом. При томе се јасно и принципијелно разликују појаве транзита од појаве транзиције. На крају, у раду се истиче хронополитички моменат геополитичких метаморфоза у којима транзит претходи и у много чему детерминише каснију транзицију. Транзиција као социоекономски прелазак, односно политекономски структурни преображај социјалистичког у капиталистичко друштво, не може се схватити без разумевања претходног догађаја транзита. Управо би југословенски случај разбираспада сложене државе могао бити поучан за текуће евроинтеграције, али и поједине вишенационалне и мононационалне државе које се суочавају са опасношћу од екстремног регионализма, аутономизма и сепаратизма.