Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У раду под називом „Религија као фактор стратешке културе на примерима хришћанства и ислама” (Војно дело, бр. 8/2019) анализиране су идеје и вредности које се могу баштинити из религијског контекста, а које у значајној мери могу утицати на стратешку културу различитих колективитета на тај начин што ће створити линију разграничења између онога што је „дозвољено” и онога што није, превасходно у употреби силе. Стога су анализирани функционалистички и легитимацијски односи религијских наратива према ратовима и релација према (не)дозвољеној употреби силе на примерима два монотеизма: хришћанства и ислама. Наведени рад представља оквир, који је глобалног карактера, па је потребно разјаснити како религија партиципира у стратешким усмерењима савремених држава.
На који начин се Србија односи према овом фактору стратешке културе, у којој мери он партиципира у актуелној политичкој битности и на који начин комуницира са еквивалентним наративима у земљама у окружењу, нарочито у светлу сукоба деведесетих? Где је разлика између етничке и религијске контекстуалности идентитета на овом простору и у којој мери се ова два контекста подржавају и подупиру, а у којој мери представљају препреку јединственој идентитетској профилизацији нашег друштва? На делегирана истраживачка питања овај рад ће покушати да одговори консултујући литературу из различитих академских, религиолошких, теоријско-политиколошких и геополитичких извора, пледирајући да одговори буду што изнијансиранији и лишени сваке пристрасности.