Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Масовна убиства у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду и у околини Смедерева и Младеновца, поред опште осуде и узнемирености становништва, отворила су и многа питања о димензијама насиља у друштву, свакодневном животу и јавном простору. И како то обично бива после догађаја са овако тешким последицама, одговор на тешке злочине налази се, пре свега, у сфери репресивног – у појачаном присуству државног репресивног апарата, предлагању оштријих законских одредби и реторици у јавном простору која је „пребојена” емотивним одговорима на проблем. Након тог периода следи преиспитивање и анализирање различитих друштвених процеса и појава које су, на различит начин, допринеле настанку оваквих догађаја. Зато се на страницама овог рада, полазећи од већ постулираних друштвених искустава са насиљем у јавном простору, у разним временима, на различитим локалитетима и од различитих субјеката, пажња примарно усмерава на друштвене аспекте насиља у реалности. Иако се не може рећи да су медији директно одговорни за недавне масакре који су потресли српско друштво, медијски наративи након ових трагедија указују на присуство насиља у медијском простору које прелази границе прихватљивог. Одговор институција и друштва, усмерен ка инкриминацији оваквог медијског понашања и јавног деловања, намеће се као један од најважнијих изазова пред којима се наше друштво и држава налазе.