Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У чланку се разматра агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију кроз две етичке перспективе: деонтолошку или етику дужности и консеквенцијалистичку или етику последица.
Хипотетичко полазиште јесте да, уколико је агресија заснована на моралним принципима , онда би ти принципи требало и да је карактеришу, почевши од намере, мотива, циљева, средства до крајњег исхода, а уколико то није случај агресија се не може оправдати ни са моралног становишта.
Циљ рада јесте да покаже неодрживост, у етичко-моралном смислу, „хуманитарног” карактера интервенције и разлога као што су спречавање хуманитарне катастрофе и заштита људских права.
Након уводног дела рада,изложена је теоријска основа и аналитички приступ, да би се кроз деонтолошку и консеквенцијалистичку етичку перспективу размотрила морална одрживост разлога за агресију и њен морални карактер.
Закључено је да агресија не испуњава деонтолошке и консеквенцијалистичке критеријуме моралне исправности у потпуности, односно да се иза моралних разлога крију интереси. Морал у међународним односима нема пресудну улогу, али је то уз међународно право једини аргумент на који се могу позивати мале државе.
У раду је коришћена хипотетичко-дедуктивна, дескриптивна и аналитичко-синтетичка метода.