Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У раду се анализирају теорија и доктрина стратешког одвраћања Руске Федерације и упоређују се са мерама њихове примене у сукобу у Украјини током 2022. године. Стратешко одвраћање се дефинише као холистички приступ који интегрише невојне и војне мере за обликовање доношења одлука противника у свим фазама сукоба. Из визуре војне теорије, оно не представља грубу стратегију силе већ принуду усмерену на манипулацију перцепцијом противника и утицај на његово стратешко понашање. Анализа руских теоријских и доктринарних ставова указује на то да је улога невојних мера у постизању стратешких циљева порасла, а у једном броју случајева превазишла моћ оружја по својој ефикасности. С друге стране, иако се може чинити да је актуелни руски концепт одвраћања превише невојног карактера, он, у одређеној мери, нагиње војним или насилним мерама. То је последица постојања дуализма у руској теорији стратешког одвраћања, где тренутно јачу струју представља актуелно војно руководство оружаних снага Руске Федерације, које придаје пресудни значај војним кинетичким мерама, поготово у фази оружаног конфликта. Примена мера стратешког одвраћања у сукобу у Украјини, током 2022. године, потврђује хипотезу о тренутно већој исправности правца у руској војног теорији који у стратешком одвраћању већи значај придаје примени војних кинетичких мера.