Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Глобализација и светско управљање економским и друштвеним развојем створили су феномен произведене нестабилности утемељен на несигурности и неједнакости више него икада у историји. Несигурност, у чијем корену лежи неизвесност и чије су манифестације страх и неједнакост, у којима се огледају дубоке социо-економске разлике и чије су манифестације незадовољство ‒ само су једна димензија стања друштва, као предуслов настанка и развоја друштвених и политичких криза. Глобална политика наметања коју спроводе велике силе постала је императив заштите њихових интереса на рачун тзв. слабих држава (неразвијених и држава у развоју) ради производње нестабилности. Основна хипотеза полази од тога да су у безбедносном амбијенту у којем су сукоби на релацији САД‒Русија и пројекција њихове моћи ван сопствених граница довели до стварања широке зоне нестабилности која се протеже дуж Црног мора и Карипског језера.
Предмет истраживања јесте анализа спољних фактора и глобалних околности које доводе до оружаних сукоба, а циљ је да се објасне безбедносни аспекти креирања друштвено-политичких криза и произведене нестабилности које се рефлектују на државе постсовјетског региона. Може се закључити да оружани сукоби у постсовјетским државама постају све озбиљније претње по светски поредак, укључујући могућност употребе оружја за масовно уништење.