Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Мешање војске у политику у једној држави неспорно је погубно за њену демократију. Међутим, и „пречврст стисак” цивилне контроле војске може да буде опасан за једно друштво, уколико је његов резултат субоптимална или злоупотребљена војна моћ. Смисао цивилне демократске контроле војске јесте стварање друштвеног амбијента у којем војска прихвата демократске вредности и сама не представља опасност за функционисање демократије, задржавајући висок ниво професионалне ефикасности и интегритета. Дакле, неопходно је истовремено пронаћи решење за цивилно-војни парадокс и сачувати професионалну аутономију официра од изазова који долазе из сфере политике.
Полазећи од Хантингтонове теорије цивилно-војних односа, користећи студију случаја и хипотетичко-дедуктивну методу, у овом раду се показује да је аутономија војне професије један од услова доброг функционисања цивилне демократске контроле војске, као и да је поштовање и јачање професионалности официра неопходан услов за очување и развој способности војске да успешно изврши своје мисије и задатке. Пропагира се и схватање цивилне демократске контроле војске као процеса којим се постиже динамичка равнотежа између његових учесника.