Војска Србије каo чинилац међународне сарадње и евроинтеграција

Преузмите цео чланак у ПДФ формату

Војска Србије каo чинилац међународне сарадње и евроинтеграција

Ирис Бјелица Влајић

Закључивањем међународних уговора у области безбедности и одбране, Војска Србије постаје чинилац међународне сарадње, што држави намеће одређене одговорности и, на посебан начин, уређује међународноправни положај њених припадника. У раду су представљени настанак и развој идеје о заједничкој европској одбрани и безбедности, обавезе Републике Србије и домаћи правни оквир који регулише ову област.
Циљ Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, успостављене Уговором из Мастрихата, јесте очување мира и јачање међународне безбедности у складу са принципима из Повеље Уједињених нација. Да би тај циљ био остварив, приступило се развоју Заједничке политике безбедности и одбране, којом Унија преузима водећу улогу у мировним операцијама и спречавању конфликта.
Анализом садржаја домаћих и међународних аката приказан је еволутивни развој идеје о постојању колективне безбедности, донети су акти за њено спровођење и услови потребни за успешно извршење постављених задатака. Такође, коришћени су компаративни и историјски метод, као и метод дедукције.
Може се закључити да нова област интеграција у Европи условљава да оружане снаге држава чланица добијају улогу у међународним односима покрећући низ институционалних реформи и промену схватања друштвене улоге војске. Међународно војно ангажовање на регионалном и глобалном нивоу, уз билатералну сарадњу, средство је за отклањање претњи националној безбедности уз ојачавање способности националног система одбране. Да би такво ангажовање било легитимно неопходно је испунити строге услове.

Преузмите цео чланак у ПДФ формату