Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Размештање елемената противракетног штита НАТО („ЕвроПРО„) на простору Источне Европе експлицитно детерминише тзв. чврсту безбедност Русије и представља озбиљан реметилачки фактор у њеним односима са Западом. У том контексту украјинска криза је у последње три године само додатно усложила и актуелизовала безбедносну ситуацију, јер се показало да њу, поред унутрашњих чинилаца, у знатној мери опредељују и поједини екстерни фактори.
Крим се, марта 2014. године, једнострано издвојио из састава Украјине и припојио Русији, док је у деловима Доњецке и Луганске области почео оружани сукоб централних власти и оружаних формација побуњеног проруског становништва. Украјина је оптужила Русију да је анектирала Крим; њихови односи редуковани су на минимум и у последње три године задржали су такву тенденцију. Промена статуса Крима знатно је погоршала и односе Русије са западним државама, што је проузроковало стварање сложене политичко-безбедносне ситуације у Црноморском региону, која прети да дезинтегрише целокупни систем регионалне стабилности, са могућим импликацијама и на глобалну безбедност. Размештање елемената „ЕвроПРО„ на простору Румуније и милитаризација Кримског полуострва знатно утичу на регионалну стабилност тог дела старог континента и представљају један од суштинских дестабилизирајућих фактора који је у директној корелацији са високим степеном ентропије европског политичко-безбедносног система.