Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У складу са тенденцијама израженим у најважнијим регионалним документима и компаративим кривичноправним системима Република Србија, Законом о изменама и допунама Кривичног законика из 2012. (ЗИД КЗ из 2012), одбацује дотада прихваћен приступ третирања тероризма као кривичног дела из Главе XXVIII кривичних дела против уставног уређења и безбедности Србије и пребацује га у Главу XXXIV кривичних дела против човечности и међународног права, напуштајући истовремено узак и у савременим условима неприхватљив приступ о разликовању кривичног дела тероризма на тероризам усмерен ка домаћој држaви и међународни тероризам.
Нови приступ дефинисању кривичних дела тероризма карактеришу доминантно три особине: прва која се односи на предвиђање јединственог кривичноправног појма тероризма без обзира на његову усмереност против домаће државе, стране државе или међународне организације, друга која се односи на формално одузимање кривичном делу тероризма карактера политичког кривичног дела, променом главе у којој је систематизованo унутар посебног дела КЗ-а, и трећа која подразумева предвиђање чак пет нових кривичних дела у складу са решењима прихваћеним у међународним документима и у упоредном праву.
У раду се даје анализа нових кривичних дела из подгрупе кривичних дела тероризма, у оквиру Главе XXXIV кривичних дела против човечности и међународног права, која представља основни задатак науке кривичног права у области посебног дела кривичног законодавства као и оцена о усклађености националног корпуса кривичноправних одредаба са релевантним документима прихваћеним на нивоу Европске уније, уз истицање значаја који хармонизација кривичноправних решења у вези са тероризмом има за његово ефиксано спречавање и сузбијање. Нагласак је на крају ипак на ставу да је кривичноправна реакцијa у овој области оправдана и нужна, али само као ultima ratio у борби против тероризма, као једног од тешких облика криминалитета.