Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Последњих година актуелност појма и концепта хибридног ратовања, у стручној војној и политичкој јавности, не јењава. Мада концепт хибридног ратовања има још увек нејасно и непрецизно дефинисано значење, могло би се рећи да je садржај појма блиско повезан са терминима информатичко и психолошко ратовање. Почетком двадесет првог века, информациони простор еволуирао је и тиме отворио могућности за спровођење ратних активности. Социјални медији постали су ново бојно поље у које нису само укључени државни и друштвени чиниоци већ и бројне неформалне групе и индивидуe. У социо-информационом медијском простору основно средство ратног суделовања постале су психолошке активности и операције. Употребом психолошких техника покушавају се остварити бројни општи циљеви хибридног ратовања, који су пре свега усмерени на избегавање појављивања или минимизирања трајања регуларног (милитаризованог) начина вођења рата. Поље социјалних медија постало је платформа за разноврсне психолошке активности и процесе принудног, обмањујућег, отуђујућег и дефанзивног карактера. Поред већ унапред познатих техника пропаганде, персуазије и убеђивања, социјални медији су пружили могућност развоја новог приступа манипулацији која је позната као социјални инжињеринг. Социјални инжињеринг, иако примарно смишљен за „рат између организација“, добија посебно место и улогу у поступку вођења хибридног ратовања. На крају може се закључити да у концепту хибридног ратовања, психолошко ратовање има централну улогу, а разлози за наведену тврдњу треба тражити у постављеним циљевима и појединима карактеристикама новог концепта ратовања, али и у природи социјалних медија.