Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У раду су изнети резултати квантитативног истраживања перцепције припремљености органа државне управе и јединица локалне самоуправе, домаћинства и грађана за реаговање у кризним ситуацијама изазваним поплавама у Републици Србији. Полазећи од теорије припремљености као оквира за објашњење начина на који се заједница мења у погледу спровођења одређених превентивних мера испитује се утицај одређених демографских, социо-економских и психолошких карактеристика грађана на њихову перцепцију припремљености наведених субјеката система заштите и спасавања. Циљ квантитативног истраживања представља научна експликација утицаја наведених фактора на перцепцију припремљености. У истраживању спроведеном у 19 локалних заједница у Србији применом стратегије испитивања у домаћинствима, вишеетапним случајним узорковањем анкетирано је 2.500 грађана у току 2015. године. Резултати истраживања указују да је оцена припремљености за реаговање највиша је код домаћинства (М = 3,03), а најнижа код органа јединица локалне самоуправе (М = 2,86). Утврђена је статистички значајна повезаност пола, година старости, висине прихода и претходног искуства са перцепцијом припремљености домаћинства. Са друге стране, на перцепцију припремљености државних органа статистички значајно утичу године старости, статус запослености, висина прихода и претходно искуство. Посебно је значајно споменути да страх испитаника од кризних ситуација не утиче на перцепцију припремљености за реаговање.
Полазећи од емпиријски неиспитаног стања перцепције припремљености система заштите и спасавања за реаговање рад поседује високи научни и друштвени значај. При томе, резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење припремљености таквог система.