Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Диљем Блиског истока и Сјеверне Африке, Тунис, Египат, Либија, Сирија, Јемен, Бахреин – доживјели су друштвене и политичке промјене тијеком устанка којим отпочиње Арапско прољеће. Један од примарних разлога због којих долази до промјене режима је понашање и дјеловање војске током наведене револуције. С тим у вези, рад ће се фокусирати на сложеност и компаративну анализу цивилно-војних односа, као и питањима узрочно-посљедичних варијација војног понашања те аналитиком у којој мјери такво понашање може покушати задржати, замијенити или уклонити ауторитарни режим. Резултати и исход у наведеним земљама које је захватио покрет Арапског прољећа варирају због јединственог државног система и улоге политичког и војног врха те ће се рад осврнути великим дијелом и на повијесни значај државника који је владао у датом моменту својом земљом. Детерминантна улога државног и војног врха према просвједницима варира у зависности о којој је земљи ријеч. Ситуација у каквој се налазе неке од валом Арапског прољећа захваћених земаља данас, подробно је анализирано у раду, аподиктички, уз реалан приказ цивилно-војног односа и његових крајњих резултата.