Однос персонализоване религиозности и милитаристичке политичке културе код грађана Републике Србије

Преузмите цео чланак у ПДФ формату

Однос персонализоване религиозности и милитаристичке политичке културе код грађана Републике Србије

Андријана Максимовић, Зоран Милосављевић

Процес секуларизације је учинио да класична религиозност изгуби традиционално доминантну позицију. Чини се да ту позицију полако преузимају различити облици световне религиозности. Персонализована религиозност се не везује стриктно за религиозност у класичном смислу. Ову димензију религиозности операционализујемо кроз следеће аспекте: веровање у личног Бога/духа/животну силу, унутрашња духовност, заинтересованост за свето/натприродно, налажење утехе у вери, молитва и/или медитација. Милитаристичка политичка култура је облик политичке културе који почива на војној власти. Преференцијал у односу милитаристички тип политичке културе операционално меримо посредством четворостепене скале – „добар“, „веома добар“, „лош“, „веома лош“. Подаци које смо користили су из Европског истраживања вредности (European Value Study). То је компаративно крос-национално и лонгитудинално истраживање које се по јединственој методологији спроводи у читавој Европи и то на сваких десет година. Прво овакво истраживање је спроведено 1981. године, а последње истраживање је реализовано 2008/2009 године. Србија је укључена тек у последњем таласу истраживања.
Резултати регресионе анализе указују да је милитаристичка политичка култура позитиван предиктор персонализоване религиозности. Овај налаз нас упућује на то да постоји јака веза између духовности и војне власти.

Преузмите цео чланак у ПДФ формату