Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Хладни рат је донео преобликовање безбедносне архитектуре и биполарност је уступила место доминацији Сједињених Америчких Држава и њеном претежном утицају на свеукупност међународних односа. Међутим, теоретичари међународних односа све су гласнији у својим ставовима о наступајућем мултиполаризму који у међународну арену уводи „играче“ који озбиљно прете да уздрмају досадашњи доминантан положај Сједињених Америчких Држава. У таквој констелацији снага, (гео)политички положај слабих држава и држава у транзицији, попут Републике Србије, умногоме је детерминисан интересима великих сила.
У раду су дотакнути најзначајнији безбедносно-одбрамбени елементи који творе геополитичко окружење Републике Србије. Имајући у виду како Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране РС представљају најзначајније стратешке документе из области безбедности и области одбране Републике Србије којима се на основу анализе геополитичког окружења дају кључне смернице за заштиту и остваривање националних интереса, али и процес усвајања нових стратешких докумената у овим областима, у раду је велика пажња посвећена начину на који су одређена безбедносна питања тематизована управо у наведеним актима. Кључна безбедносна питања која су у фокусу овог рада тичу се војне неутралности Републике Србије, европских интеграција, сарадње Републике Србије са великим силама кроз укљученост у посебне безбедносне структуре и питања Косова. У том смислу, циљ рада јесте кратка анализа односа Републике Србије са Сједињеним Америчким Државама, Европском унијом, Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином као претежним екстерним чиниоцима на простору Западног Балкана, а кроз призму наведених безбедносних питања.