Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Одговорност је универзална, сложена друштвена појава, темељни принцип и основна вредност на којој почива организовано људско друштво. Идеал апсолутне одговорности представља изазов чијем остварењу се тежи јер до сада није остварен у апсолутном смислу. Саставни део укупне одговорности у друштву је и одговорност припадника војске која је специфична из разлога што је условљена наменом организоване оружане силе. За припадника војске је прописан стандард понашања који подразумева да се наређења, одлуке или налози претпостављених старешина извршавају без поговора, потпуно, тачно и на време изузев случају када би њихово извршење представљало кривично дело. Одступање од наведеног стандарда за последицу има одговорност оног припадника војске који своје поступање није ускладио са законом, правилима, друштвеним захтевима и потребама. Та одговорност је комплексна и обухвата више појавних облика, а почеци њиховог уређења сежу у далеку прошлост. Почев од Душановог законика, па до Закона о војничкој дисциплини уређени су основи кривичне, дисциплинске и одговорности за нарушавање јавног реда кроз прописивање појавних облика кривичних дела и дисциплинских иступа, казни које се изричу за њихово извршење, начина на који се извршавају, надлежност за изрицање, обавеза вршења службе у складу са законом, организација и надлежност војних судова, те право на жалбу.