Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Грчки устанак несумњиво представља један од најзначајнијих догађаја у историји грчког народа. Такође, он је био веома значајан и за даљи развој ослободилачке борбе осталих балканских народа, између. Поменути устанак је, као исход, имао стварање независне грчке националне државе.
Што се тиче историчара који су се бавили овом темом, као Ерик Хобсбаум, Ричард Клог, Миша Глени, Стеван. К. Павловић и други, поготово историчари из западне и средње Европе, чини се да они превише наглашавају значај „фанариота“ – угледних грчких породица из Цариграда (Истанбула) у управном систему Османског (Турског) Царства, иако се може рећи да њихова улога није била ни баш безначајна. Нешто слично се може рећи и за улогу грчких и хеленизованих трговаца широм Балканског полуострва. За њих можемо казати да су, несумњиво, имали велики значај и погодности, али свакако не толике како се обично представљају на Западу. Једноставно, било би смешно до краја побијати старе приче и тврдити како су народи Балкана живели под освајачем који им је био наклоњен и како су требали неговати и одржавати турску власт.
Са друге стране, чини се да су историчари, попут Димитрија Ђорђевића, нешто више пажње обраћали на сам устанак и ратне операције, а мање на положај фанариота и грчких трговаца у управном систему Османског Царства. Такође, код западних историчара и Стевана К. Павловића може се приметити веће усмеравање пажње на интервенцију страних сила у Грчком устанку, а при томе се, на неки начин, запоставља ток и одвијање ратних операција самих Грка до 1827. године и после почетка стране интервенције. Са друге стране, код Димитрија Ђорђевића можемо приметити делимично запостављање већег значаја стране интервенције у Грчком устанку, иако аутор никако не избегава да јој прида значајну улогу.
У чланку који је пред нама, а који је писан на основу релевантне стручне литературе, видећемо на који начин је грчки народ, који је од давнина имао блиске везе са српским народом и са њим умногоме делио сличну судбину, изборио своју независност и слободу.