Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Стратегијски развој војних операција на Солунском фронту током 1917, као и дипломатски процеси у корелацији са њима, у малом одсликавају деценијске тенденције политике Великих сила на простору Балкана, између осталог, њихова настојања да се ова "област снабдевања и транзита" очува као "безбедна траса према Истоку". Бројност и мултинационални карактер војски које су се у "утврђеном логору Солуна" налазиле од момента његовог формирања и сукобљавале до пробоја фронта, догађаја који је у великој мери утицао на исход Великог рата, као и интензитет дипломатских иницијатива са циљем да се територија идеолошки, али и територијално подељене Грчке заузме или пак задобије пристанак њених политичких лидера за улазак земље у рат, наводи нас да ратни сукоб на наведеном простору, окарактеришемо као " мали светски рат за Македонију". Значај ове области постаје још упадљивији уколико се контекст експанзије Великих сила према Блиском и Средњем истоку додатно расветли појашњењем деловања "Атинске обавештајне службе", увидом у геостратешки значај Кипра, али и савезничко деловање на "неутралној" грчкој територији током наведеног хронолошког одсека, а који су били од суштинског значаја за даљи развој операција на Солунском фронту. Одсудна 1917. година означила је спремање ратног исхода 1918. године.