Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Употреба војне интервенције је средство спољне и војне политике великих сила које се на њих ослањају зависно од сопствених интереса и процене успеха. Нови изазиви и нове претње оличене у тероризму захтевају посебан одговор. Један од тих одговора је и војна интервенција. Прва јавно прокламована војна интервенција против тероризма реализована је у Авганистану одмах након 11. септембра 2001. године.
Будућност употребе војне интервенције у борби против тероризма произилази из потреба преовладања и наметања сопствених интереса у међународној заједници. Борба против тероризма увек ће више бити изговор приликом војне интервенције, него стваран узрок за интервенцију, а у складу са прокламованим стратешким циљевима оног ко је интервенциониста. Досадашњи резултати војне инетрвенције у Авганистану или било где друго више су довели до дестабилизације прилика у тим државама него решења кризе или јавно прокламованог циља уништење тероризма. Тероризам је данас, био он последица етничког или верског екстремизма, у средишту безбедоносних тензија у свету, а војне интервенције и регионални конфликти који су мотивисани тим тензијама имају огроман потенцијал да дестабилизују велике просторе и да створе међународне оружане сукобе.