Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Најкомплекснија друштвена категорија и историјска константа – рат, одређена је утицајима различитих фактора колаборирајући са свим социолошким, технолошким и историјским појавама, достигнућима и интересима. Несумњиво је да су се друштвене промене, изазване процесом глобализације, одразиле и на сам феномен рата, пре свега на начин његовог вођења. Правци развоја друштва увек су условљавали и правце у којима се кретао развој и феномена рата, узвраћајући својим развојем повратни утицај најчешће испољен у техничком и технолошком развоју послератног друштва. Хибридни рат је нови степен у развоју рата, који је увек пратио развој друштва. Како данашње друштво карактерише висок степен развијености и разгранатости, а мали степен прецизне дефинисаности и уређености, односно релативне опште хаотичности и потпуне измешаности, исто је и са ратом и разноликошћу и испреплетаношћу његових акција и операција. Оружана борба се, у савременом рату, испољава само као крајња нужност, уколико све друге методе не обезбеде успех, односно не постигну задовољавајуће резултате и не осигурају планирани интерес што проблематизује суштину рата у разматрању и одређењу савремених ратних сукоба, односно јасног разграничења када сукоб постаје рат. Отуда, отвара се питање адекватног приступа истраживања феномена савременог рата као предуслова и утемељења базирања и развијања свих осталих доктрина и стратегија.
Анализом досадашњих искустава и разматрањем различитих теоријских приступа, у раду се закључује да је рат као друштвено-историјска константа задржао намену, али делимично променио примену, прилагођавајући се измењеном окружењу осигуравајући на тај начин своју постојаност и ефикасност.