Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Посматрајући Хаити са аспекта еколошке безбедности јасно је да највећи проблем по питању националне безбедности ове карипске државе није искључиво њен физички аспекат или стабилност политичког система. Упоредна анализа улагања у развој система националне и еколошке безбедности на Хаитију у периоду од 2004. до 2017. године указује на екстремне несразмерности и умањење улагања међународних чинилаца и саме државе у систем националне безбедности, при чему се минимално улаже у систем еколошке безбедности. Деградација већ уништеног еко-система и животне средине Хаитија представља озбиљнау претњу опстанку целокупне нације, при чему држава не поседује дефанзивне капацитете да се било опорави од шокова којима је изложена услед негативног деловања узастопних елементарних или манмаде непогода. Са најављеним повлачењем мировне операције УН МИНУСТАХ са Хаитија извесна деградација еко-система и животне средине вероватно ће довести до бацкфире ефекта на до сада остварене релативне успехе организације УН у стабилизацији безбедносног окружења. Одлагање квалитативног помака у промени евидентно негативног тренда по питању еколошке безбедности Хаитија представља темпирану бомбу у формату неизбежне еколошке катастрофе, чије ће нерешавање, по свему судећи, допринети еволуцији нових нестабилности и урушавања система шире националне безбедности у скоро наступајућем пост-УН периоду. Дакле, деградација еко-система Хаитија представља валидну латентну негацију успеха организације УН у стабилизацији националног безбедносног окружења државе примаоца помоћи.