Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Никада на просторима Косова и Метохије није било елемената албанске државности. Границе са суседима није одређивала Србија, већ међународна заједница на основу етничке структуре становништва и турских дефтера. Те границе су одређене на Лондонској конференцији 1913. године, а ревизијом су коначно потврђене на конференцији у Фиренци 26. јула 1926. године. Срби имају уставно и историјско право на Косову и Метохији, које је увек старије од етничког права, а и међународно право је на страни Србије, јер Повеља ОУН забрањује насилно отимање делова суверених земаља. Бројност једне националне заједнице се не одређује њеним бројним стањем у оквиру једног дела државе, већ њеним бројним стањем у оквиру целе државе, па и на основу тог критеријума Албанци су национална мањина у Србији. Нигде у свету до сада национална мањина није имала право на своју државу. Једна национална заједница не може сама за себе одређивати да ли је народ или национална мањина. Поред ових правних чињеница треба посебно истаћи да Косово и Метохија представља центар српске духовности и културе. Научна истраживања током XIX и XX века утврдила су да на Космету постоје 162 објекта, који су данас проглашена за културно добро од изузетне важности, док је 500 објеката заштићено као споменици културе, а више од 1.400 је евидентирано као културна баштина Српског народа на том тлу.