Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Референтни објекат безбедности – држава, полако се помера из средишњег оквира замисли безбедности и његово место заузима појединац и организација. Незаустављиви процес преобликовања безбедности одразио се на промене замисли и концепта безбедности. Противречности, присутне између актера светске политике, су изнедриле нове претње, изазове и ризике по све учеснике међународне безбедности. Не може се са сигурношћу рећи, ни за један објекат безбедности, који су све облици и извори угрожавања његове безбедности. Комбинација природне и технолошке катастрофе може за неколико сати нанети последице какве би проузроковао озбиљан оружани сукоб, и то без икакве могућности безбедносног система да одговори изазову. Штета коју природне и индустријске несреће могу изазвати је драстично увећана ,,демографском експлозијом“ становништва и његовим миграцијама у градове, огромне индустријске центре, који се полако претварају у потенцијалне ,,темпиране бомбе“ јер свака природна и индустријска несрећа могу у тренутку да угрозе безбедност јако великог броја људи и материјалних добара. Уништењем дела критичне инфраструктуре, или њеним разарањем у целости, могу се проузроковати дугорочне последице по друштвено-економски живот у околини, изазвати загађење околине, али и „контаминирати“ угрожено подручје на дужи период.