Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Балкан балканским народима! Ова крилатица везује се за идеју о балканској федерацији, која је настала у 19. веку, у време када су балкански народи отпочињали борбу за национално ослобођење од османске и хабзбуршке власти. Поникла је у круговима левичарске (либералне, социјалистичке и социјалдемократске) провенијенције, као алтернатива великодржавним претензијама националних елита које су предводиле ослободилачке покрете на Балкану. Њени протагонисти припадали су генерацији младих интелектуалаца који су заговарали федерацију балканских земаља, установљену на принципима социјализма, друштвене солидарности и економске једнакости, дакле, на модерним идејама које је у то време промовисала европска левица.
Почетак 20. века и Октобарска револуција у Русији 1917. године дали су нови замајац идеји о успостављању федерације на Балкану, а њен нови промотер овога пута била је Коминтерна (Комунистичка интернационала, основана у Москви 1919), која је окупљала комунистичке партије у Европи све до 1943. године. Иако носиоци ове идеје у 20. веку постају балкански комунисти и њихове партије, она је између два светска рата, у основи, била подређена интересима совјетске спољне политике на Балкану. На крају Другог светског рата и у првим годинама по његовом завршетку вођени су интензивни преговори између комунистичких власти у Југославији и Бугарској о уједињењу њихових држава на федеративном принципу, наравно, под будним оком совјетског лидера. Међутим, сукоб југословенског вођства са Информбироом, изолација Југославије, војна и економска блокада земље коју су успоставиле земље Источног блока окончали су 1948. године даље преговоре о балканској федерацији.
Најприближније и, могло би се рећи, до сада једино отелотворење ове идеје била је јужнословенска, односно југословенска федерација – авнојевска (друга) Југославија, утемељена 1943/1945. године. То је једина федерација која је историјски била остварена. Нажалост, њено готово петодеценијско искуство није било довољно да федерација као облик државног повезивања међусобно блиских народа на Балкану ухвати дубље и трајније корене. Ипак, идеје о балканским асоцијацијама присутне су и данас. Оне рађају нове иницијативе о повезивању и интегрисању земаља Балкана, пре свега на економској основи. На њих благонаклоно гледају и велике силе, нарочито Европска унија. Да ли се тиме отварају могућности за нову балканску политику земаља региона показаће време. Једно је сигурно – идеје тешко умиру, а за оне добре вреди се борити!