Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У раду се разматрају поједина питања која су од значаја за изградњу и развој морала војника, подофицира и официра Војске Краљевине Србије у балканским ратовима и у Првом светском рату: морал као незаобилазна компонента војне моћи (поред физичке и концептуалне), однос етике и онтологије, однос православља према рату као друштвеном феномену, однос према заклетви и пуковским војним заставама и предање. Тежиште је на приказу утицаја православне вере, као и рада војних свештеника на изградњи и развоју морала. Текст представља сегмент досадашњег рада аутора на проучавању историјата верске службе у нашој војсци, превасходно у другој половини XIX и првој половини XX века, као и у осмишљавању, прописивању и оживотворењу савремене верске службе у Војсци Србије. Може се читати као део логичког низа једне развојне целине, а хронолошки му претходе текстови: „Верска служба у Војсци Србије”, Војно дело, зима/2011, стр. 271–291; „Делатности верске службе у Војсци Србије”, Војно дело, јесен/2012, стр. 341–361; „Утицај верске службе на припрему и извођење операција Копнене војске”, Војно дело јануар-фебруар 2015, стр. 147–180 и „Influence of chaplaincy on preparation and execution of operations, Војно дело 4/2017, стр. 57–76. Изнети ставови уједно су и препорука за даља промишљања ради доношења закључака и указивања на пут унапређивања не само моралне већ и физичке и концептуалне компоненте војне моћи Војске Србије, и то кроз даљу доградњу доктринарне, правилске и организацијске регулативе.