Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Краљевина Италија и Краљевина Југославија су после Првог светског рата постале суседне државе оптерећене озбиљним граничним проблемима. Италија није била задовољна разграничењем, посебно пошто је после распада Аустроугарске желела да добије што већи део територија које је некада контролисала Млетачка република. Нерешена гранична питања решавана су билатералним уговорима (Рапалски, Нетунски). Учвршћивањем Мусолинија на власти у Италији, још више су дошли до изражаја њени империјални апетити у области Медитерана. Краљевина Југославија је била угрожена и све већим утицајем Италије у Албанији. Односи између две земље се стабилизују у време намесничке управе на челу са кнезом Павлом и владе на челу са Миланом Стојадиновићем.