Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Два историјска догађаја: битка између Краљевине Црне Горе и Аустро-Угарске монархије, почетком јануара 1916. године, и потом, аустријска окупација Црне Горе (1916-1918), инспиративно су извориште и тематска преокупација романа „Невидбог“ (1933) Риста Ратковића; „Дукљанска земља“ (1939) Душана Ђуровића; „Црна Гора“ (1958) Милована Ђиласа; „Ратна срећа“ (1973) Михаила Лалића; „Мојковачка битка“ (1968) Ћамила Сијарића; „Под Скадром“ (1979) Чеда Вуковића и „Развршје“ Мила Бошковића (недовршен роман).
Поред исте грађе и тематике, романе мојковачког књижевног круга повезује интензивно присуство психозе неизвјесности и страха које, на типично црногорски начин, напоредо егзистирају са одлучношћу народа на отпор агресору, без обзира на цијену. Због прожимања њихових елемента и структура, реципијент их доживљава као једну романескну цјелину, настајалу током тридесет пет година. Не само због коришћења исте грађе, већ и због интертекстуалности наративних структура и елемената, ови романи чине један наративни циклус за који се чини прикладно одређење – мојковачки књижевни круг.